Марко Краљевић и вила бродарица 0001    Гором језди Краљевићу Марко, 0002    Гором језди, а гору проклиње: 0003    ”Чарна горо, не зеленила се, 0004    Кад у теби ладне воде нема, 0005    Ладне воде ни дебела лада, 0006    А у мешини понестало вина, 0007    Пак је мени додијала жеђа, 0008    Те ја морам коња да закољем 0009    Да с’ напијем крви от коњица! 0010    Беседи му из горице вила: 0011    ”Не кољ’ коња, Краљевићу Марко, 0012    Не кољ’ коња, не чини зулума, 0013    Не пи’ крви, не погани тела, 0014    Веће пођи мало унапредак, 0015    Па ћеш наћи језер-воду ладну 0016    И на води вилу бродарицу, 0017    Па је вила на води заспала, 0018    Па се чувај да је не пробудиш, 0019    Јер је врло скупа бродарина!” 0020    Пође Марко мало унапредак, 0021    Па он нађе језер-воду ладну 0022    И на води успавану вилу, 0023    Та напи се Марко и коња напоји, 0024    Пак он пође кроз гору зелену. 0025    Ал’ се трже вила иза санка, 0026    Позна вила да се вода пила, 0027    Па отиде у гору зелену, 0028    Те увати трогоца јелена, 0029    Па га једном гујом зауздала, 0030    А другом га гујом престегнула, 0031    А трећом га гујом ошибује, 0032    Па достиже Краљевића Марка. 0033    Па беседи бродарица вила: 0034    ”Стани, Марко, плати бродарину!” 0035    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0036    ”Ил’ ћеш, вило, гроша ил’ дуката?” 0037    Беседи му бродарица вила: 0038    ”Нећу, Марко, гроша ни дуката, 0039    Веће оћу твоје очи чарне 0040    И од Шарца ноге до кичица!” 0041    А кад зачу Краљевићу Марко, 0042    Он потрже лака шестоперца, 0043    Те удара бродарицу вилу – 0044    Како ју је лако ударио, 0045    Са земљом је црном саставио, 0046    Пак он оде гором певајући, 0047    Оста вила ногом мицајући.